Opšte teo­ri­js­ke pret­po­stav­ke o folk­lor­nom teat­ru

Oblast drams­kog nar­od­nog st­va­ralašt­va je veo­ma ši­ro­ka a gra­ni­ce razd­va­jan­ja nje­go­vog od dru­gih vi­do­va fo­k­lo­ra ni­su uvek jas­no oz­nače­ne. Drams­ke ele­men­te sa­drže raz­ni folk­lor­ni žan­ro­vi, među­tim, to još uvek ni­je folk­lor­ni tea­tar. Upra­vo će­mo po­ka­za­ti ko­jim se kri­ti­te­ri­ju­mi­ma služi us­mena tea­tro­lo­gi­ja u izd­va­jan­ju i oz­nača­van­ju folk­lor­nog tea­tra od­nos­no nar­od­nog drams­kog st­va­ralašt­va. Kao prvo, po­javl­ju­je se ak­ci­ja, de­lat­no­st, rad­nja, kao ob­lik (for­ma) odra­za ne­ke si­tua­ci­je, kao sredst­vo održa­van­ja čo­ve­ko­vog od­no­sa pre­ma njoj. Sva­ka­ko, ak­ci­ja, rad­nja, sa­ma po se­bi još ni­je drams­ko st­va­ralašt­vo. Dru­gi neo­pho­dan us­lov je