Os­no­vi scens­ke plas­ti­ke glum­ca u lut­kars­kom po­zo­rištu
St­va­ralački zad­a­ci s ko­ji­ma se sus­reću glum­ci u lut­kars­kom po­zo­rištu, u ok­vi­ru pred­sta­ve su mno­gostru­ki, a glum­ci ne bi mo­g­li da pos­tig­nu pro­fe­sio­nal­ne re­zul­ta­te bez so­lid­ne plas­tič­ne pri­pre­me u pro­ce­su obuča­van­ja. Plas­tična kul­tu­ra glum­ca bi tre­ba­lo da se raz­vi­ja ne sa­mo u gra­ni­ca­ma raz­rađi­van­ja sta­tič­ko-po­kre­tač­kog apa­ra­ta, ko­jim se služi u igri s lut­kom, ne­go sve­stra­no, kao na­jsa­vrše­ni­je nje­go­vo iz­raža­jno sredst­vo. To je us­lovl­je­no i ten­den­ci­jom lut­kars­kog po­zo­rišta da se kom­bi­nu­je igra »na ži­vo« — ispred pa­ra­vana, s ra­zi­gra­van­jem lut­ke pred oči­ma gle­dala­ca.