Pođe­mo li od čin­je­ni­ce da je na­j­bit­ni­je da drams­ka pred­sta­va za de­cu ču­va svo­ju oso­be­no­st, lut­kars­ka pred­sta­va se, sa­ma po se­bi, is­tiče kao na­j­po­god­nija za de­cu pre­dš­kols­kog uz­ra­sta. Spe­ci­fično­st ovog ti­pa pred­sta­ve jes­te lut­ka, kao po­se­ban ob­jekt dečjeg in­te­re­so­van­ja. Uz lut­ku, de­ca bol­je pam­te sa­drža­je i zbi­van­ja pri­ka­zana na sce­ni.
Iz se­ri­je in­ter­vjua sa te­mom: Sud­bi­na drams­kog tek­sta u lut­kars­kom po­zo­rištu.

Na prvi po­gled ovo pi­tan­je de­lu­je bes­mis­le­no za­to što je od­go­vor veo­ma jed­no­sta­van: to je tea­tar u ko­me gle­dalac, ume­sto glu­ma­ca, na sce­ni gle­da lut­ke. Ta­kav od­go­vor pov­lači za so­bom no­vo pi­tan­je: