Lutka za igru na sceni PDF Štampa El. pošta
Ocena korisnika: / 2
LošeNajbolje 
Lutke - Tehnike
Autor teksta: Džordž SPEIT-Beatris KING   
Indeks članka
Lutka za igru na sceni
Religiozne lutka predstave
Moderna lutkarska predstava
Kreg i lutka
Lutkarstvo kao predmet u školama
Vrste lutaka
Ručne lutke - likovi
Marioneta
Senke
Papirno pozorište (Toy Theatre)
Sve strane
Strana 1 od 10

Stro­go uze­vši lut­ka je sva­ka ne­po­kret­na fi­gu­ra ko­jom vla­da čo­vek. Po­sto­je raz­ne vrs­te luta­ka. U to­ku svo­je dugo­go­dišn­je is­to­ri­je ko­rišće­ne su u raz­liči­te svr­he. Ver­o­vat­no je prvo­bit­na po­ja­va luta­ka bi­la u ve­zi sa re­li­gioz­nim ce­re­mo­ni­ja­ma ili su, možda, lut­ke bi­le sredst­vo za po­pu­la­ri­san­je re­li­gioz­nih le­gen­di;

za egi­pats­ke i grčke hra­mo­ve bi­le su kon­strui­sa­ne sta­tue ko­je su mo­gle da sa­g­in­ju gla­ve i pra­ve dru­ge po­kre­te po­moću skri­ve­nih po­kre­tača; slič­ne fi­gu­re bi­le su poz­na­te i u crk­va­ma sred­njo­ve­kov­ne Evro­pe. Među afričkim ple­me­ni­ma nađe­ni su ido­li ko­ji su se mo­g­li ta­jno po­kre­ta­ti na sličan način. Gra­nična li­ni­ja iz­među šar­la­t­anst­va i re­li­gioz­ne dra­me ver­o­vat­no je ne­kad bi­la jas­no po­vučena. I da­nas se na Da­le­kom isto­ku — u Ki­ni, Bur­mi, na Ja­vi i na Ba­li­ju— uz po­moć luta­ka iz­vo­de tra­di­cio­nal­ni epo­vi bu­dis­tičke mi­to­lo­gi­je, a lut­kar se sma­tra za ve­li­kog nar­od­nog pros­ve­ti­tel­ja. U si­red­njo­ve­kov­noj Evro­pi re­li­gioz­na dra­ma u iz­vođen­ju luta­ka raz­vila se od božič­nih pri­ka­zan­ja, i poče­la je da igra naroči­to ve­li­ku ulo­gu u Ita­li­ji, i to u po­duča­van­ju i zaba­vi nar­oda. Ne­stan­kom ži­ve re­li­gioz­ne dra­me u Evro­pi lut­kar­s­ke pred­sta­ve su na­sta­vi­le da pri­ka­zu­ju bi­b­li­js­ke priče, jer to su bi­le po­pu­lar­ne tra­di­cio­nal­ne priče obič­nih lju­di. Čak i u Engle­s­koj ko­ma­de kao na pri­mer: St­va­ran­je sve­ta (The Crea­tion of the World) ili So­lo­mo­nov dvor (The Court of So­lo­mon) iz­vo­di­li su pu­tu­jući lut­ka­ri sko­ro do počet­ka de­v­et­nae­stog ve­ka — 250 go­di­na pos­le njiho­vog pro­g­onst­va sa sce­ne. Lut­kars­ka pred­sta­va bi­la je u bi­ti dra­ma nar­oda i ču­vala je, če­sto ve­ko­vi­ma, drev­ne drams­ke ti­po­ve i nar­od­ne le­gen­de; lut­ka­ri su obično bi­li jed­no­stav­ni i neo­bra­zo­va­ni lju­di ko­ji su skrom­no za­rađi­va­li iz­vo­deći ono če­mu su ih njiho­vi oče­vi nauči­li.
Sve do kra­ja de­v­et­nae­stog ve­ka u či­ta­voj za­pad­noj Evro­pi pu­tu­juća lut­kars­ka po­zo­rišta bi­la su stal­ni po­se­tio­ci seos­kih vaša­ra i udal­je­nih se­la. Njiho­ve pred­sta­ve bi­le su obično gru­be i po­ne­kad vul­gar­ne, ali su do­no­si­la dra­mu ta­mo gde, se luta­jući glum­ca ni­su usuđi­va­li. Lut­ke ni­su ču­va­le sa­mo drams­ku i književ­nu tra­di­ci­ju — kad je Češ­ka bi­la pod vlašću Austri­je lut­ka­ri su odi­gra­li ve­li­ku ulo­gu u učvršći­van­ju nacio­nal­ne kul­tu­re ovog nar­oda pu­tu­jući od se­la do se­la i iz­vo­deći do­maće češke ko­ma­de na češ­kom je­zi­ku.

Prethodna - Sledeća >>

Komentari
Dodaj Novi RSS
+/-
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Websajt:
Naslov:
 
Sledeća >
 
Baner
Secured by Siteground Web Hosting