DNK-lutkarstva

naše do­ba svo­jom naučnom, re­fe­rent­nom, in­ter­dis­ci­pli­nar­nom teo­ri­js­kom apa­ra­tu­rom ute­mel­jio tea­tro­lo­gi­ju lut­karst­va.
Hen­rik Jur­kovs­ki je – pri­mus in­ter pa­res – prvi među jed­na­ki­ma u pol­js­koj, evrops­koj i svets­koj nau­ci o um­et­no­s­ti lut­kars­kog tea­tra. Teo­ri­ja lut­kars­kog tea­tra Jur­kovs­kog pred­stavl­ja en­ci­klo­pe­di­js­ku su­mu znan­ja i mišl­jen­ja o to­tal­noj um­et­no­s­ti lut­kars­kog tea­tra, o nje­go­vo­j  is­to­ri­ji, teo­ri­ji i es­te­ti­ci.
Ka­pi­tal­no de­lo sa­vre­me­ne nau­ke o po­zo­rištu, TEO­RI­JA LUT­KARST­VA aka­de­mi­ka prof. dr Hen­ri­ka Jur­kovs­kog (Varša­va,1927.), pol­js­kog tea­tro­lo­ga, jed­nog od na­j­bol­jih poz­na­vala­ca is­to­ri­je, teo­ri­je i es­te­ti­ke lut­karst­va u sve­tu, jes­te nje­go­vo ži­vot­no de­lo.
 
TEO­RI­JA LUT­KARST­VA Jur­kovs­kog prvi put je ob­javl­jena pod nas­lo­vom SZ­KI­CE Z TEO­RII TEAT­RU LA­LEK, u iz­dan­ju Po­lu­ni­me, u Lođu, 1993. go­di­ne.
Sa­da i ov­de, ob­javl­ju­ju se stu­di­je Jur­kovs­kog u dvostru­kom obi­mu, kao proši­re­ni i obo­gaće­ni zbor­nik ra­do­va. Ovo jed­inst­ve­no naučno-teo­ri­js­ko de­lo ko­je obuh­vata ogle­de iz is­to­ri­je, teo­ri­je i es­te­ti­ke lut­kars­kog tea­tra u ovom ob­li­ku iz­la­zi prvi put u sve­tu, i to na srps­kom je­zi­ku, u iz­dan­ju Među­n­ar­od­nog fes­ti­vala po­zo­rišta za de­cu iz Sub­o­ti­ce.
Tre­ba oda­ti priz­nan­je Fes­ti­va­lu kao iz­da­vaču što je ovo de­lo ugle­da­lo svet­lost dana na ovim pro­sto­ri­ma. Ver­ujem da će ovo znača­jno de­lo bi­ti od na­j­veće ko­ris­ti afir­ma­ci­ji um­et­no­s­ti lut­kars­kog tea­tra i nau­ke o lut­kars­kom teat­ru kao um­et­no­s­ti, i da će u sve­tu nau­ke bi­ti za­pamće­no kao ''sub­o­tič­ko fes­ti­vals­ko iz­dan­je'', kao što je to i knji­ga ME­TA­MOR­FO­ZE PO­ZO­RIŠTA LUTA­KA U XX VE­KU Hen­ri­ka Jur­kovs­kog, ko­ju je Fes­ti­val već ob­ja­vio. Knji­ge Jur­kovs­kog su od ve­li­ke ko­ris­ti um­et­ni­ci­ma i nauč­ni­ci­ma, dra­ma­tur­zi­ma, re­di­tel­ji­ma, glum­ci­ma ani­ma­to­ri­ma, krea­to­ri­ma luta­ka, kom­po­zi­to­ri­ma, ko­reo­gra­fi­ma, tea­tro­lo­zi­ma, kri­tiča­ri­ma, films­kim i te­le­vi­zi­js­kim st­va­rao­ci­ma, va­spi­tači­ma, pe­da­go­zi­ma, psiho­lo­zi­ma, so­cio­lo­zi­ma, kul­tu­ro­lo­zi­ma, po­zo­riš­nim pro­du­cen­ti­ma, kao i svim is­tins­kim lju­bi­tel­ji­ma um­et­no­s­ti lut­kars­kog tea­tra.
Aka­de­mik Hen­rik Jur­kovs­ki je od sa­mog počet­ka po­držao st­va­ran­je Među­n­ar­od­nog fes­ti­vala po­zo­rišta za de­cu u Sub­o­ti­ci. U ži­vot Fes­ti­vala se uključio više­stru­kim an­gaž­ma­nom, pre sve­ga kao učes­nik nauč­nih i struč­nih sku­po­va, za­tim kao dugo­go­dišnji pred­sed­nik struč­nih ži­ri­ja i na­jzad kao prvi do­bit­nik Među­n­ar­od­ne na­gra­de za ži­vot­no de­lo ''Ma­li princ'' (2000.) - za izu­ze­tan do­pri­nos raz­vo­ju kul­tu­re i scens­ke um­et­no­s­ti za de­cu - ko­ju Fes­ti­val sva­ke go­di­ne do­del­ju­je na­jz­as­luž­ni­jim st­va­rao­ci­ma, um­et­ni­ci­ma i nauč­ni­ci­ma u zeml­ji i sve­tu. Može­mo slo­bod­no reći da su ži­vot i naučno de­lo Jur­kovs­kog ner­asi­k­i­di­vo po­ve­za­ni s is­to­ri­jom sub­o­tič­kog Fes­ti­vala i da je ugled­ni tea­tro­log odav­no zaštit­ni znak Fes­ti­vala, pa je sas­vim ra­zuml­ji­vo ob­javl­ji­van­je nje­go­vih ka­pi­tal­nih de­la upra­vo u fes­ti­vals­kim iz­danji­ma.
Fes­ti­val je ME­TA­MOR­FO­ZE PO­ZO­RIŠTA LUTA­KA U XX VE­KU Hen­ri­ka Jur­kovs­kog ob­ja­vio 2006. go­di­ne u pre­vo­du Pe­re Mioča, vr­s­nog poz­na­vao­ca teo­ri­js­kog de­la ko­ri­fe­ja evrops­ke tea­tro­lo­gi­je lut­karst­va. Ovo ka­pi­tal­no de­lo, kao TEO­RI­JA LUT­KARST­VA, uka­zu­je na en­ci­klo­pe­di­js­ko znan­je au­to­ra i na ot­vore­ni sis­tem nje­go­ve nau­ke o lut­karst­vu.

Re­fe­rent­na me­to­do­lo­gi­ja Jur­kovs­kog, nje­gov is­to­ri­js­ki, teo­ri­js­ki i es­te­tički prin­cip fac­ta, fac­ta - non ver­ba, upuću­ju na nauč­ni pri­stup fe­no­me­nu lut­kars­kog tea­tra u sis­te­mu drams­kih um­et­no­s­ti. Opšta nau­ku o teat­ru, po­seb­no tea­tro­lo­gi­ja o um­et­no­s­ti lut­karst­va u XX kao i na počet­ku XXI ve­ka, ost­va­ru­ju u ovim de­li­ma svo­ju pu­nu es­te­tič­ku afir­ma­ci­ju.                                                                   


Vi­so­ki do­me­ti lut­kars­kog tea­tra kao um­et­no­s­ti viđe­ni na sub­o­tičkim Fes­ti­va­li­ma na kra­ju XX i počet­kom XXI ve­ka je­su val­ja­ni ar­gu­men­ti za teo­ri­js­ke ogle­de i nauč­ne es­te­tičke stu­di­je. Teo­ri­js­ko de­lo Hen­ri­ka Jur­kovs­kog u ce­los­ti na na­j­bol­ji način ko­in­ci­di­ra s an­to­lo­gi­jom sa­vre­me­nog svets­kog lut­karst­va viđe­nog to­kom sko­ro de­ce­ni­je i po re­pre­zen­ta­tiv­nih Fes­ti­vals­kih se­lek­ci­ja, ko­je ga stavl­ja­ju u red uzor­nih svets­kih fes­ti­vala pos­veće­nih  po­zo­rišnoj um­et­no­s­ti za de­cu, i ne sa­mo za de­cu već i za odras­le, pos­veće­ne gle­dao­ce i stručn­ja­ke.

Komentari

Dodaj Novi RSS

Dodaj komentar

Ime: Email:  bez obaveštenjasa obaveštenjem Websajt: Naslov:

Powered by !JoomlaComment 4.0 beta2