Sve teme
Prijava
Registrovani posetioci mogu da šalju priloge, komentare i pišu Blog



Lista članaka
. . Početna strana / Istorija lutkarstva /

Pogled u istoriju lutkarske umetnosti

PostAuthorIcon Author: Borislav Mrkšić | PDF Štampa El. pošta
Ocena korisnika: / 0
LošeNajbolje 
Teorija - Istorija lutkarstva
Indeks članka
Pogled u istoriju lutkarske umetnosti
Jonathan Swift
Sturm und Drang
Ludwig Tieck
Hainrich von Kleist
Kleist esej O marionetskom kazalištu
Marioneta, po Kleistu
Drugi primer
lutka čovjekov dvojnik
Artaud (Arto) o lutkama
Čivek od slame
otuđenje
Sve strane
Strana 1 od 12
Dvi­je gra­ne, dva su­var­ka — kraći i dul­ji, ukršte­ni u križ i zabi­je­ni u zeml­ju, sa sta­rim šeši­rom i cr­nom ma­ra­mom, po­dera­nom košul­jom i zarđa­lom kon­zer­vom — odu­vi­jek su bi­le zna­ko­vi ukočen­ja, smi­ješ­ne, raz­drte usprav­ne mu­mi­je. Strah od ukočen­ja, ko­ji je če­sto jed­nak mak­si­mal­nom us­hićen­ju ži­vo­tom, od dav­ni­na je si­lio čo­vje­ka da ih po­kre­ne. I to, na na­j­bol­ji i na­jl­jepši mo­gući način. Ne sa­mo da ih sa stra­ho­poči­tan­jem po­mak­ne da za­ga­ze u pro­stor, već da ih po­tak­ne da svo­ju "grdo­bu" očis­te po­kre­tom, da se od­miču i pri­miču u rit­mu, da zaplešu.
Po­put fi­gu­ra u Mrt­vač­kom ple­su na fres­ka­ma Be­rams­ke crk­vi­ce u istars­kom gra­diću na br­du, a ko­je su nas­ta­le u ra­nom sred­njem vi­je­ku, ču­do­viš­ni ples ko­stu­ra i na­ka­za ni­je sa­mo stra­vič­ni jut­arnji poz­drav svi­je­tu kad zra­ke sun­ca os­vi­jetl­ja­va­ju ko­lo­plet cr­teža i bo­ja, ni­je sa­mo večern­je ku­can­je na vra­ta paklena, već isto­dob­no iz­bavl­jen­je od um­r­los­ti. Po­kre­nu­ta ču­do­višta vrt­n­jom od­go­ne stra­vu i užas sve do ga­lak­tičkih pu­tan­ja: od tzv. spil­js­kog čo­vje­ka do ono­ga ko­ji ju­ri spil­jom sve­mi­ra.
Na jed­noj stra­ni­ci ne­ke sta­re knji­ge ne­kog Her­ra­da von Lands­ber­ga iz 1160. go­di­ne pod nas­lo­vom Hor­tus de­li­cia­rum, a što će reći Vrt uži­ta­ka, nacr­tana je mas­nom tin­tom ilus­tra­ci­ja s pot­pi­som Lu­dus mons­trorum, a što znači Igra ču­do­višta! A što je nez­na­ni ilus­tra­tor nacr­tao ta­ko oz­nače­nim cr­težom? Na prvi po­gled ništa ču­do­višno: dva mla­dića ka­ko na jed­noj das­ci po­kreću dva drvena rat­ni­ka, ko­ji, narav­no, ra­tu­ju. Vi­de se jas­no i kon­ci ko­ji­ma mla­dići po­kreću rat­ni­ke. U dal­jn­jem tek­stu oko mla­dića i njiho­vih rat­ni­ka na drve­n­oj ploči piše: In lu­do mons­tros de­si­gna­ni va­ni­tas va­ni­ta­tis! U igri, dakle, ču­do­višta po­ka­zu­ju ispraz­no­st ispraz­no­s­ti, u prvom re­du ra­to­van­ja, a on­da i mno­gih dru­gih ob­li­ka ljuds­kog dje­lo­van­ja. Iz per­spek­ti­ve sred­njeg vi­je­ka ta­ko reći ispraz­no­s­ti sve­ko­li­kog ovo­zems­kog živl­jen­ja.

U svo­je­vr­s­noj en­ci­klo­pe­di­ji ko­ja je izašla 1550. go­di­ne u Nirn­ber­gu pod nas­lo­vom De va­rie­ta­te re­rum, u XIII knji­zi ko­ja go­vo­ri o sit­nim pro­nal­a­s­ci­ma meha­ni­ke među tzv. »ex­pe­ri­men­ta mi­ni­ma«, ta­li­jans­ki li­ječ­nik i ma­te­ma­tičar Gi­ro­la­mo Car­da­no na­vo­di:
»Vi­dio sam dva Si­ci­li­jan­ca ko­ji su či­ni­li pra­va ču­da po­moću dva drvena ki­pića ko­ja su se tu­kla. Sa­mo je­dan ko­nac je bio pro­vučen s jed­nog kra­ja na dru­gi. Tim je uvi­jek na­teg­nu­tim kon­cem bi­la pri­ve­zana jed­na strana drve­nog ki­pića, a dru­ga strana kon­ca bi­la je pri­ve­zana za ani­ma­tora ko­ji ga je po­kre­tao. Ne­ma ple­sa ko­je­ga ova dva ki­pića ni­su bi­la u stan­ju opo­naša­ti či­neći bi­lo sto­pa­li­ma, bi­lo no­ga­ma, bi­lo ru­ka­ma, gla­vom ili či­ta­vim preo­sta­lim ti­je­lom neo­bično iz­nen­ađu­juće po­kre­te. Či­ni­li su ta­ko raz­liči­te kret­n­je da ni­sam mo­gao sh­va­ti­ti taj in­ge­nioz­ni meha­niz­am.«
 
»Ispraz­na igra« ovih i ovak­vih luta­ka igrana je stol­jeći­ma na svim me­ri­di­ja­ni­ma. Nje­mački pu­to­pi­sac Adam Olea­ri­us, pu­tu­jući 1633. pre­ko Ru­si­je na Ori­jent, sus­reo se s tak­vim igrama u Per­zi­ji. Na ša­re­nom ta­blou gd­je se vi­de sva­kak­va ču­da ta­dašnjih sa­jams­kih zabavl­jača go­di­ne gos­pod­nje 1773. ne­ki Ho­gar­th pri­ka­zu­je ga­jdaša ka­ko pra­ti neo­bično ko­sti­mi­ra­nog maj­mu­na ko­ji no­gom po­kreće dvi­je lut­ke. Put­nik-namjer­nik po ime­nu Da­ni­ce Clar­ke ih je u go­di­ni Na­po­leo­no­ve na­jez­de na Ru­si­ju, dakle 1812, vi­dio ka­ko plešu kod vr­s­nih ple­sača na zeml­ji i na kon­ju, kod neo­buz­da­nih Koz­a­ka na Do­nu.
 U prošlom stol­jeću, oko 1860. u zeml­ji šan­so­na, u Fran­cus­koj, bi­la je u mo­di pjes­ma ko­ja ob­jašn­ja­va po­ri­je­klo igrača »ču­do­višti­ma«. Pjes­ma, po pri­li­ci, gla­si ova­ko:
»Bli­zu Cham­be­ry,
u našem se­lu,
jed­nog ju­tra
mo­ja mi ma­ti
plačući reče:
Vi­diš, si­ne,
ne­ma pos­la
ni za­ra­de!
Mo­ra­mo se ra­sta­ti,
jad­ni si­ne moj!
Uz­mi ovaj bu­banj
i ovu svi­ra­lu i ha­j­de u Pa­riz!
U tom da­le­kom kra­ju
drvena će ploča
bi­ti tvo­je ka­za­lište,
jer će na njoj zap­le­sa­ti
tvo­je li­je­pe lut­ke!
Lut­ke, lut­ke,
pleši­te, mi­le mo­je!
Svi će se slat­ko
smi­ja­ti vašim okre­ti­ma!«
Prethodna - Sledeća >>

Komentari
Dodaj Novi RSS
+/-
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Websajt:
Naslov:
 
< Prethodna   Sledeća >
 

Pretraga

Anketa
Ovaj sajt prvenstveno treba da se bavi:
 

Copyright © 2009 ---.
All Rights Reserved.

Designed by Denis.

Secured by Siteground Web Hosting