Do 9-og ve­ka sli­ka o ja­pan­skom lut­karst­vu je do­sta ne­jas­na ka­ko u od­no­su na teh­nički stil ta­ko i na po­re­klo luta­ka. Od 9-og ve­ka po­sto­je opi­plji­vi do­ka­zi o ko­re­js­kom tj. ki­nes­kom uti­ca­ju ali i o tražen­ju sopst­ve­nog "stila" ja­pan­skih lut­ka­ra. Taj pe­ri­od tra­jao je oko 600 go­di­na i obi­lo­vao je pa­do­vi­ma i us­po­ni­ma uops­te­nog lut­karst­va. U 11 ve­ku javl­ja se ja­pan­ska lut­ka na kon­ci­ma ko­ja se na­zi­vala ITO AJATS­U­RI KU­GUT­SU, ko­joj se u ime­nu ce­sto do­da­vala reč "NAN­KIN" što pot­vrđu­je nje­no ki­nes­ko po­re­klo.

 Pa­ra­van je u počet­ku bio vi­sok oko 170 cm, ko­li­ko je bi­lo pot­reb­no da se sa­kri­je ani­ma­tor, ali je kas­ni­je snižen na 70-80 cm. Je­dan ani­ma­tor je obe­ma ru­ka­ma, od nazad za­vuče­nim u lut­ku, držao te­lo, po­kre­tao gla­vu,oči i usta, ali ka­ko su po­kre­ta­ne ru­ke osta­lo je neras­vetl­je­no. Tak­ve ta­j­ne su stro­go ču­va­ne.
1789. go­di­ne u Osa­ki UE­MU­RA BUN­RA­KU­KEN st­va­ra po­zo­ris­te luta­ka BUN­RA­KU-ZA, ko­je je u se­bi sje­d­in­ja­va­lo sve ono sto je vre­de­lo u do­ta­dačn­joj lut­kars­koj pro­duk­ci­ji ja­pan­skih i stra­nih lut­ka­ra, do­davsi mu no­ve ide­je ko­je su nje­gov um­et­nicki iz­raz i teh­nički ni­vo uči­ni­li do dan da­nas ne­pre­va­ziđe­nim.
 U po­cet­ku, uža ili ši­ra po­zor­ni­ca kao u TA­KU­MO­TO-ZA igri, ima­la je pa­ra­van ko­ji je skri­vao ani­ma­tora.To­kom raz­vo­ja ni­vo pa­ra­vana je sniža­van da bi na kra­ju glu­mac-ani­ma­tor bio vidl­jiv. U pred­sta­va­ma su ko­risce­ni i ele­men­ti de­ko­ra. Lut­ke bi­va­ju sve više da bi do­segle vi­si­nu 100-120 cm. Je­dan ani­ma­tor je vo­dio lut­ku i za­vu­ka­vši kroz le­d­ja obe ru­ke u nje­no te­lo, sa dve ruči­ce (po­ma­ga­la) držao lut­ku, po­me­rao oči, kap­ke, obr­ve, usta a po­ne­kad i uši. To je obavl­jao jed­nom ruči­com u vrat­nom de­lu lut­ke. Svo­jom dru­gom ru­kom ma­ni­pu­li­sao je le­vom (des­nom) ru­kom lut­ke. Tvr­di se da su još u TO­KO­MO­TO-ZA teat­ru lut­ku vo­di­la tri ani­ma­tora, ali da se zbog vi­si­ne pa­ra­vana od 170 cm oni ni­su mo­g­li vi­de­ti. Ka­da je pa­ra­van snižen na 70-80 cm, po­moc­ni ani­ma­to­ri su leže­ci obavl­ja­li svoj zada­tak. Glav­ni ani­ma­tor vi­deo se do po­la te­la, ta­man to­li­ko ko­li­ko je bio vi­sok posta­ment u vi­du kocke na ko­me je sta­jao. A bu­dući da su ko­sti­mi luta­ka bi­li ši­ro­ki (naroči­to ru­ka­vi) i du­gi, ži­ce ili pru­tići od bam­bu­sa bi­li su skri­ve­ni is­pod tek­stila pa ih gle­dalac ni­je mo­gao vi­de­ti.

Komentari

Dodaj Novi RSS

Dodaj komentar

Ime: Email:  bez obaveštenjasa obaveštenjem Websajt: Naslov:

Powered by !JoomlaComment 4.0 beta2