KARAĐOZ

Ocena korisnika: / 0
LošeNajbolje 

Autor teksta: Nadija REBRONJA

Indeks članka KARAĐOZ Legenda o nastanku Grčko poreklo? trodelna forma Forma na ovim prostorima Odrednice Sve strane Strana 1 od 6 IM­PRO­VI­ZO­VA­NI DI­JA­LO­ZI KA­RAĐO­ZA I HA­DŽI­VATA U PO­ZO­RIŠTU SEN­KI Po­zo­rište sen­ki, na­zi­va­no po nje­go­vom glav­nom ju­n­a­ku Ka­rađo­zu, u naše kra­je­ve do­ne­li su Tur­ci, ali nje­go­ve ko­re­ne može­mo naći da­le­ko ra­ni­je: /.../ na­j­s­ta­ri­ji za­pis o po­zo­rišnoj igri sa lut­ka­ma po­tiče iz Si­ri­je, dru­gi vi­jek pri­je naše ere, za vri­je­me kral­ja An­tio­sa, ko­ji je imao vlas­ti­to po­zo­rište u ko­me su igra­le „lut­ke od kar­to­na i tan­ke sa­vitl­ji­ve kože, od­je­ve­ne u bli­sta­vu od­jeću". I jed­na ki­nes­ka le­gen­da iz prvog stol­jeća naše ere, u do­ba ca­ra Vu-a, spo­m­in­je igru lut­ke i sje­ne, da bi u XI stol­jeću pred­sta­ve ta­koz­va­nih „ki­nes­kih sjen­ki" bi­le neo­bično po­pu­lar­ne i ra­do gle­da­ne. Li­ko­vi od kože ko­ji se pro­je­ci­ra­ju na tan­kom bi­je­lom pro­zir­nom plat­nu spo­m­in­ju se i u In­di­ji (IV i V stol­jeće), pod na­zi­vom Va­jang, ilus­tri­ra­jući di­je­love iz poz­na­tih nacio­nal­nih epo­va Ma­hab­ha­ra­ta i Ra­ma­jana. Igra sjen­ki po­sto­ji i u Per­zi­ji (XII stol­jeće), a glav­na lično­st Kečel Peh­li­van, po mno­gim svo­jim oso­bi­na­ma (će­la­vost, služen­je di­ja­lek­ti­ma, imi­ti­ran­je raz­nih ka­rak­tera), pods­jeća na turs­kog Ka­rađo­za. Pomjera­jući se ta­ko sa Da­le­kog na Blis­ki istok, ovo „fan­tas­tično za­mešatl­jest­vo"  doživl­ja­va­lo je u svom kre­tan­ju bro­j­ne promje­ne i pri­la­gođa­van­ja. Sva­ka zeml­ja i sva­ki nar­od da­vao mu je nešto svo­je, a ono je to upi­ja­lo po­put spuž­ve.1 Ia­ko su va­ri­jan­te ka­rađo­za2 po­sto­ja­le u mno­gim kul­tu­ra­ma, za naše pro­sto­re je bi­tan nje­gov raz­voj u Turs­koj, jer je odat­le ovo po­zo­rište sen­ki došlo i kod nas. U Turs­koj se Ka­rađoz prvi put spo­m­in­je u XIV ve­ku ka­da je bio poz­nat svim društ­ve­nim slo­je­vi­ma, a le­gen­de u ko­ji­ma se spo­m­in­je ve­zu­ju ga još za XI vek. Prethodna - Sledeća >> Komentari Dodaj Novi RSS Dodaj komentar Ime: Email:  bez obaveštenjasa obaveštenjem Websajt: Naslov:   Powered by !JoomlaComment 4.0 beta2 Sledeća >