Na sce­n­a­ma po­zo­rišta luta­ka Sr­bi­je iz­vo­de se tek­sto­vi ko­ji se žan­rovs­ki mo­gu oka­rak­te­ri­sa­ti kao scens­ke ba­jke. U pe­ri­odu odra­stan­ja za de­cu je veo­ma važno da nauče da ra­z­gra­niče do­bro od zla. U no­vi­je do­ba, etič­ka am­bi­va­len­ci­ja odras­lih je os­vo­jila i dečju po­pu­la­ci­ju. De­ca više ne na­vi­ja­ju za pa­siv­ne prinče­ve i prin­ce­ze, već za ak­tiv­ne i atrak­tiv­ne ant­ago­nis­te.
Smi­sao scens­ke ba­jke je u nje­nom značen­ju i ima­gi­naci­ji ko­ju pod­s­tiče u gle­dao­cu. De­cu za­ni­ma priča, a ne ko je na­pi­sao tekst i ko su au­to­ri pred­sta­ve. Njihov ne­za­vis­ni stav je u su­prot­no­s­ti sa mo­der­nim vre­me­nom u ko­me su književ­no­st i um­et­no­st raz­vi­li „kult lično­s­ti, to znači da je za­ni­man­je za um­et­no­st prošlo (pod­vu­kao M.M.) i da je um­et­nik po­stao ne­ka vr­sta ido­la.¹

Komentari

Dodaj Novi RSS

Dodaj komentar

Ime: Email:  bez obaveštenjasa obaveštenjem Websajt: Naslov:

Powered by !JoomlaComment 4.0 beta2