SAŽE­TAK: Rad ce ba­vi drams­kim tek­sto­vi­ma Ste­vana Pešića, njiho­vom sud­bi­nom u po­zo­rišti­ma za de­cu, po­seb­no oni­ma igra­nim u lut­kars­kim po­zo­rišti­ma. Istražu­je se ono što či­ni Pešiće­ve tek­sto­ve priv­lač­nim i po­dat­nim za krea­tiv­nu lut­kars­ku ani­ma­ci­ju. Tea­tro­grafs­ki se zbi­ra­ju po­da­ci o pred­sta­va­ma po Pešiće­vim tek­sto­vi­ma, njiho­vim au­to­ri­ma i na­gra­da­ma ko­je su do­bi­le na po­zo­riš­nim fes­ti­va­li­ma.

Sud­bi­na tek­sto­va Ste­ve Pešića može se oz­nači­ti kao više­stru­ko us­pešna i za pis­ca i za tea­tre i za pu­bli­ku. Je­dan od na­ji­gra­ni­jih - raču­n­a­jući i Braću Grim i Šar­la Peroa. I An­der­se­na. Čak i Igo­ra Bo­jo­vića.
Je­dan od na­jus­pe­li­je igra­nih i na­j­na­građi­va­ni­jih do­maćih au­to­ra - ovog pu­ta izu­zi­ma­jući Igo­ra Bo­jo­vića.

Je­dan od na­jvol­je­ni­jih. Igran u svim našim po­zo­rišti­ma za de­cu. Ukup­no dva­de­set tek­sto­va - od če­ga šest sa­mo u drams­kom teat­ru za de­cu - u ži­vo ili uži­vo. Le­gen­da o Boš­ku Bu­hi, Ništa bez kon­ja, Grad ca zečjim uši­ma ili Gos­po­din Ra­do­vić (igran je pod oba nas­lo­va), Braća Grim, Mo­cart i kom­pa­ni­ja i Pti­ce.
Na­građi­van na Sus­re­ti­ma lut­ka­ra Sr­bi­je - za Kri­la­tu Kpa­vu - uz­gred pro­tiv pro­po­zi­ci­ja ko­je pred­viđa­ju da se isto de­lo ne može dva pu­ta na­gra­di­ti - 1971/Niš, 1989/Zren­ja­nin, Gus­ku na me­se­cu (ili na me­seči­ni) 1973/Sub­o­ti­ca - deo­ba - Ču­des­ni vi­no­grad 1986/Ra­do­vić i Pla­vu pti­cu 1993/ Niš. Na Bi­jena­lu u Bu­go­j­nu 1987. za Pet­la ca re­pom du­gi­nih bo­ja/Ra­do­vić i ta­kođe u Bu­go­j­nu spe­ci­jal­na na­gra­da 1979. ko­ju je Ste­va sam sa so­bom po­de­lio za ri­ječ­ku Lo­vačky priču i mo­stars­ki Bor vi­sok do ne­ba.
Još jed­no, uz­gred - ove na­gra­de u lut­karst­vu i je­di­ne su na­gra­de ko­je je je­dan od naših na­j­bol­jih pri­po­ve­dača, a ver­o­vat­no (po mom su­du - si­gur­no) na­j­bol­ji au­tor naše poets­ke fan­tas­ti­ke do­bio.
I uz­gred na uz­gred - Ste­vin Ko­vilj od 1995, go­di­nu dana pos­le nje­go­ve smr­ti, do­del­ju­je na­gra­du „Ste­van Pešić" za de­lo u jed­nom od žan­ro­va ko­ji je ovaj pi­sac ne­go­vao - poe­zi­ja, pro­za, pu­to­pis, dra­ma. Od pet­naest do­sa­dašnjih do­de­la i se­damnaest lau­rea­ta - sa­mo je Ra­di­voj Ša­jtinac igran u po­zo­rištu (i to lut­kars­kom), ali je na­gra­du do­bio za ro­man Če­ho­vi­ja.
I možda još jed­no, da li i za­vršno (?) uz­gred. Pos­led­njih go­di­na na­gra­da ko­ja no­si Ste­vi­no ime sve češće se do­del­ju­je za piščev ce­lo­ku­pan opus, a ne za po­je­di­načno de­lo - pa se pa­ra­doks o Ste­vi Pešiću mul­ti­pli­ku­je: pis­ci - od ko­jih su ne­ki do­bi­ja­li na­gra­de ka­da su Pešiću iz­mi­ca­le - kao svo­ja prva priz­nan­ja za ži­vot­no de­lo do­bi­ja­ju na­gra­du ko­ja no­si ime „Ste­van Pešić"!

Komentari

Dodaj Novi RSS

Dodaj komentar

Ime: Email:  bez obaveštenjasa obaveštenjem Websajt: Naslov:

Powered by !JoomlaComment 4.0 beta2