Pođe­mo li od čin­je­ni­ce da je na­j­bit­ni­je da drams­ka pred­sta­va za de­cu ču­va svo­ju oso­be­no­st, lut­kars­ka pred­sta­va se, sa­ma po se­bi, is­tiče kao na­j­po­god­nija za de­cu pre­dš­kols­kog uz­ra­sta. Spe­ci­fično­st ovog ti­pa pred­sta­ve jes­te lut­ka, kao po­se­ban ob­jekt dečjeg in­te­re­so­van­ja. Uz lut­ku, de­ca bol­je pam­te sa­drža­je i zbi­van­ja pri­ka­zana na sce­ni.
Iz se­ri­je in­ter­vjua sa te­mom: Sud­bi­na drams­kog tek­sta u lut­kars­kom po­zo­rištu.

Ka­da je reč o dra­ma­tur­gi­ji za de­cu, po­red težn­je da iz­ne­se i saopšti niz saz­nan­ja o ži­vo­tu, pri­ro­di i sve­tu  ne sme se zabo­ra­vi­ti njena pri­mar­na dužno­st: da ost­va­ri kon­takt s de­com, da ih uz­buđu­je... De­ca u svom tra­ga­lač­ko-saz­na­jnom pro­ce­su, to­kom ot­kri­van­ja ne­poz­na­tog ne pod­no­se  do­sa­du.
Teo­ri­js­ka po­stav­ka da drams­ki rad na­men­jen de­ci pre­dš­kols­kog uz­ra­sta ne sme bi­ti imi­ta­ci­ja onog ko­ji je na­men­jen odras­li­ma, ni­ti se s njim sme poi­sto­veći­va­ti u in­ter­pre­ta­ci­ji, prov­lači se kroz go­to­vo sve tek­sto­ve ko­ji go­vore o drams­koj um­et­no­s­ti na­men­je­noj de­ci. A ako je na­jvaž­ni­je da drams­ka pred­sta­va za de­cu ču­va svo­ju oso­be­no­st, lut­kars­ka pred­sta­va se, sa­ma po se­bi, is­tiče kao na­j­po­god­nija za de­cu pre­dš­kols­kog uz­ra­sta. Ono što pred­stavl­ja spe­ci­fično­st ovog ti­pa pred­sta­ve jes­te lut­ka, kao po­se­ban ob­jekt deči­jeg in­te­re­so­van­ja. Uz lut­ku, de­ca naroči­to pam­te sa­drža­je i zbi­van­ja pri­ka­zana na sce­ni, jer ih u tak­voj si­tua­ci­ji i sluša­ju, i gle­da­ju, i doživl­ja­va­ju efek­tiv­no­mo­tor­no. Tak­ve sa­drža­je bol­je pam­te od onih ko­ji su im proči­ta­ni ili ispriča­ni.

Komentari

Dodaj Novi RSS

Dodaj komentar

Ime: Email:  bez obaveštenjasa obaveštenjem Websajt: Naslov:

Powered by !JoomlaComment 4.0 beta2