Ovaj tekst je na­pi­san 2005. go­di­ne po­vo­dom iz­lož­be u Uni­ver­zi­tets­koj bi­blio­te­ci "Sve­to­zar Mar­ko­vić"  Vi­lins­ke priče – Sim­bo­li­ka i značen­je ba­jki. Iz­lož­ba je na­sta­la u du­hu pros­la­ve 200 go­di­na od rođen­ja Han­sa Kris­ti­jana An­der­se­na.

Do XVII ve­ka ba­jke su, u du­gim zims­kim veče­ri­ma, priča­ne ne sa­mo de­ci već i odras­li­ma, te su kao deo us­me­ne tra­di­ci­je pre­no­si­le i re­flek­to­va­le vred­no­s­ti, mo­ral i težn­je društ­ve­nih za­jed­nica pod či­jim su okril­jem nas­ta­le. Nauč­ni in­te­res za ba­jke u Evro­pi se raz­vio u XVIII v., u vre­me ka­da je Š.Pero od ba­jki nači­nio književ­ni rod, a naroči­to u XIX v., ka­da se um­et­no­st pri­po­ve­dan­ja sve više gu­bi­la. Počet­kom XVIII v. izašla je prva evrops­ka ver­zi­ja 1001 noći, pre­ve­de­ne na fran­cus­ki od stra­ne ori­jen­ta­lis­te A. Ga­la­na. Braća Grim su među prvi­ma saču­vala i sa­ku­pi­la bro­j­ne priče ko­je su ču­li od po­je­di­naca iz nar­oda i iz­da­li od 1812-1815. svo­je prve zbir­ke ba­jki. 1820-tih., pre ne­go što je štam­pao svo­ju prvu knji­gu ba­jki 1835., H. K. An­der­sen se već upoz­nao s važ­nim de­li­ma braće Grim. Do­bi­vši pod­sti­caj od Gri­ma, Vuk Ka­ra­džić sa­ku­plja srps­ke ba­jke, u ko­ji­ma se pri­po­ve­da­ju «ko­je­kak­va ču­de­sa što ne može bi­ti». Vre­me­nom se, na te­mel­ju iz­vor­ne, nar­od­ne ba­jke, for­mi­rala tzv. um­et­nicka ba­j­ka . U Engle­s­koj iz­la­zi Ke­ro­lo­va Ali­sa u zeml­ji ču­da, a i ve­li­ki književ­ni­ci XIX i XX v. ~ Ge­te, Puškin, T. Man, Ka­rel Čapek i dr. su se opro­ba­li u pi­san­ju ba­jki. Na sa­mom počet­ku XX v. F. Baum ob­javl­ju­je Čarob­n­ja­ka iz Oza, ba­j­ku, ko­ja je, kao i većina dru­gih, pos­lužila kao in­spi­ra­ci­ja za bro­j­ne stri­po­ve, igračke i fil­mo­ve, bi­lo ani­mi­ra­ne, bi­lo igra­ne.

Komentari

Dodaj Novi RSS

Dodaj komentar

Ime: Email:  bez obaveštenjasa obaveštenjem Websajt: Naslov:

Powered by !JoomlaComment 4.0 beta2