Go­to­vo da ne­ma po­seb­nih ra­do­va o mu­zi­ci u lut­kar skom po­zo­rištu. A ipak, to je sas­vim po­seb­na, veo­ma spe­ci­fična oblast po­zo­riš­ne mu­zi­ke. Znam sa­mo dva član­ka o ovoj te­mi. Prvi od njih je pri­kaz pred­sta­ve Kralj-je­len, u po­zo­rištu Ser­ge­ja Obras­co­va,

Teo­ri­ja po­zo­rišta luta­ka pri­pa­da ne­ti­pič­nim uopšta­vanji­ma. Ma­da ima­mo mno­go is­ka­za o tom po­zo­rištu, još od an­tičkih vre­mena pa sve do kra­ja pros­veće­no­s­ti, du­go je ne­do­sta­ja­lo sa­mo­stal­nih stu­di­ja. Teo­ri­js­ko mišl­jen­je je — ka­ko pri­meću­je Jur­kovs­ki — ret­ko uti­ca­lo na raz­voj kon­kret­nih lut­kars­kih for­mi. Če­sto sluča­jna mi­sao po­sto­ja­la je ne­za­vis­no od lut­kar­s­ke um­et­no­s­ti. Uopšta­va­juća mi­sao ko­ja se od­no­si­la na po­zo­rište luta­ka po­ja­vila se tek u vre­me ro­man­tiz­ma, uglav­nom kao li­terar­na mi­sao. Ro­man­tiča­ri su se in­te­re­so­va­li za tu for­mu s ob­zi­rom na spon­ta­no­st ko­ja je po­sto­ja­la u njoj. Za mno­ge kri­tiča­re i pisce po­zo­rište luta­ka je po­sta­lo iz­nad sve­ga na­jlepši mo­del sve­ta, jer je ot­kri­va­lo po­de­lu na ani­ma­tora i na ono što je od nje­ga za­vis­no. Li­kov­no je pred­stavl­ja­lo de­ter­mi­niz­am pri­ro­de i sud­bi­nu čo­ve­ka. Ipak, po­sto­jao je još je­dan pra­vac raz­mišl­jan­ja o lut­ka­ma. Ro­man­tiča­ri su ima­li u pot­pu­no­s­ti for­mi­ran stav o ko­ris­no­s­ti lut­ke kao even­tual­nog glum­ca u po­zo­rištu; mno­gi od njih su ma­rio­ne­tu priz­na­li za bol­jeg glum­ca od ži­vog.