U ra­spra­va­ma o reži­ji u ka­za­lištu za dje­cu u pra­vi­lu se go­vo­ri o reži­ji kao jed­noj umj­et­no­s­ti ko­ja se iz­jed­nača­va s reži­js­kom umj­et­nošću u teat­ru za odras­le. No, ne­sum­nji­vo je, pre­ma viđe­noj te­kućoj ka­za­lišnoj pro­duk­ci­ji, da u sa­mom či­nu reži­js­kog pro­mišl­jan­ja u od­no­su ka­za­lišta za dje­cu i ka­za­lišta za odras­le po­sto­je raz­li­ke.

Ra­z­go­vor sa Ste­va­nom Pešićem
(1939 – 1994)

Šta za Vas pred­stavl­ja lut­kars­ki tea­tar kao um­et­nički iza­zov?
Lut­kars­ki tea­tar je, za me­ne, onaj u ko­me ima glu­ma­ca, mas­ki, luta­ka, bo­ja i mu­zi­ke. To je ideal­no po­zo­rište u ko­me se sve može do­go­di­ti.