In­ter­vju Ma­ri­jana PE­TRO­VIĆ
Sr­bol­jub STAN­KO­VIĆ (1921 - 2000)

- Priča­jte mi o lut­karst­vu u sve­tu um­et­no­s­ti, po­zo­rišta.

Ako se po­gle­da re­per­toar deči­jih i lut­kars­kih po­zo­rišta pos­led­njih go­di­na, može se uoči­ti sman­jen broj či­sto lut­kars­kih pred­sta­va, a njiho­vo me­sto ve­li­ki de­lom zau­zi­ma­ju pred­sta­ve u ko­ji­ma se po­javl­ju­ju glum­ci uži­vo. Po­sto­je po­zo­rišta ko­ja us­pe­va­ju da, jed­nim de­lom, u svom re­per­toa­ru saču­va­ju i pred­sta­ve

Zašto, za ko­ga i gde po­zo­rište? U vre­me ve­li­kih mi­gra­ci­ja, pre­meštan­ja sta­nov­ništ­va, po­kre­ta i ukrštan­ja žan­ro­va, i po­zo­rište je požele­lo da izađe s utaba­nih pu­te­va i iz pro­sto­ra ko­ji mu je iz­gra­di­la sopst­vena is­to­ri­ja. Potraži­lo je uli­cu.  Pot­re­ba za ri­zi­kom, za di­rekt­nim kon­tak­tom, za „reži­ran­jem ži­vo­ta"  ka­ko bi to naz­vao Gro­tovs­ki,